[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
I neka te nemam, neka nisi sama,
ja i krvno ranjen celim srcem volim
dodir koji trebam, i tu dalj međ nama,
i osmehom šetam pustinjama golim…

Jer jedina moja, to je sve što imam,
— ispijeno vino od sutonske kapi
i to malo mira dušom gde je zima
što za tvojim suncem još drhtavo vapi;

to je sve što imam, taj trenutak sete,
u Jesenjoj magli naš zagrljaj smišljen,
o, ne žali za me’, ne dok oči lete —
visoko nad jamom gde sam tebe lišen.

Autor Simic_Petar

Odgovori

Subscribe without commenting