[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Oslepeo sam od otrovnih  reci,

Posmatrajuci nasmejana lica

Koja su zablistala poput  bogatih lutalica

Cekajuci izlaz zalutalih neznalica

Da! Lagali su

Dok su moju pamet ulagali

Dok su moje srce nalagali

Kretali se u potpunoj tisini nasmejani.

S toga sam posao

Posao u besmislen zivot , u beskrajnu patnju

Kao urasla smrt u mojoj dusi .

Vreme mi isteklo

Srce mi je  reklo

“Hodaj polako…

Polako u radost

Besmrtnost, mi je pokazalo”.

Nasmejan sam bio..

Dok sam mladost drobio

Cekao kraj  i smrt poljubio.

Autor aleksa

Odgovori

Subscribe without commenting