Sutra je taj dan
Odavno smo stranci koji se poznaju
pijemo kavu, gledamo sunce u maju
vežu nas tek po koji neuspesi..
Sve bih mogla sebi dozvoliti
da te mrzim, ljubim, zaboravim
osjetices to i sam..
Nemogu i neću da se krijem
u praznoj duši, mislima.
Osetiti ćeš ti to i sam znam
ali ko bi to mogao priznati..
sada na raskršću sreće i zaborava.
Lako je mene sada ubiti
svoju prošlost koju sam čuvala
teško mi je rastati se od tebe.
Volela bih da odćutimo susret
odmislimo sreću i tugu.
Produži ulicu napred
možda je samo krivi broj
potraži me samo dve stanice pre
ušla sam u slepi tir..
Nemoj me tražiti u predgradjima
koja su bila baš za nas stvorena
glas i moje suze više nećeš čuti
u našim sjećanjima
sutra je baš taj dan, zaborava
Ma boli kako da ne
da kažem da lažem i da sam jaka..
šta ima jačina sa tim
prazno je moje srce i duša
jer danas se ostavljamo mi.
