Sutra

[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Sutra, željni smo te Sutra

Okupana blagodet lepog sunca

Željni smo te, željni

Sutra

Danas – već prošlo

A sutra? Ah! Sutra

Prelepa majska jutra

Beli hor zrakova

Stapaju se u tišini

Preko grozdova žednih Litra

Preko zeleno magličastih bregova

Prošlih već u rđavom lišću Sutra

Podrhtava tlo od podzemnih gromova

Bespokojna plava vatra

Gasi se, vene, nestaje

Nedostižno, nedostižno Sutra

Dužni smo ti svoju kaplju bola

Sutra

Dužni smo ti edenske snove

Sutra

Isijavaš iz stene kao Mitra

Stalni je strah od onog što donosiš

Sutra

Sve čega se plašimo već je prošlo

Ali sutra; Sutra je začeće svakog užasa

Sećanja su šuma odakle ne vodi ni jedna staza utrta

Proharalo je Juče – krvožedna božanstva su sita

Proroci te lučom po mraku tražili

Tirani u tvojoj senci drhtali

Sutra

Prinosimo ti žrtve paljenice; u utrobama životinja

Tragamo za odgovorima koje za sobom vučeš

Ispijamo otrove u nadi da od tebe pobegnemo

Jezikom kojim govoriš mi ne razumemo

Nevidljivi su olujni oblaci u satima pre praskozorja

Hladne, crne kiše padaju

Kao kapi sriču se tvoje reči

Po našim licima, rukama, grudima

Drhtimo u bari tvog govora, tvojih odgovora

Sutra

Sve osim tebe je neoprostiva laž

Hraniš se mesom sa istoka i zapada

Gluvo si za leleke i smrad truleži

Kao odojče ušuškano u tišini spavaš

U belini nedostojnoj naših očiju ležiš

Sanjaš nas bosonoge kako ka tebi izbezumljeni trčimo

U budnosti oslobađaš golotinju naših duša

Sutra

Čijih si ti očiju horizont?

Svaki tvoj sledeći korak pravi od nas neznalice

Smrt li si?

Sutra

Ali tvoj beleg nije Kraj

Već gluvo bezglasje

Mirno telo u vakuumu

Promišljeni pucanj u slepočnicu

Neizlečiva kvrgava bolest

Rastopljeni kamen i eksplozija

Zašto tebe Život čeka?

Sutra

Čemu nada?

Čemu Lepota?

Čemu osećaj blaženstva?

Čemu nabrekla majčinska utroba?

Čemu cvet, polen i plod?

Čemu, Sutra?

Izgnani iz Juče, zauvek ulančeni u Danas

Bespomoćni na ovoj kugli od soli, praha

Bespomoćna i ona, u neprekidnom valceru

Pleše nam nad grobovima bez predaha

Tvojom rukom ispunjeni

Sutra – kompozitor si neprevaziđen

Iza tebe trulež i beščašće

Ispred – prazna strava večnog

Sutra.

 

Posted by Ivica T

Ako Niče, Prust, Bodler ili Rembo nadživljavaju varljivost mode, oni to duguju bezinteresnosti svoje surovosti, svojoj demonskoj hirurgiji, izdašnosti svoje gorčine. Njihovo delo traje, opire se kalendaru, zahvaljujući njegovoj svireposti. Proizvoljna tvrdnja? Razmotrite ugled Jevanđelja, agresivne knjige, knjige opake kakve nema. Emil Sioran - Silogizmi gorčine

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting