[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Gasio je prvu večernju cigaru na zvoncetu pričvršćenom poviše velikog točka uz njegovu desnu podlakticu
Onako pospan ,činilo mu se, da se neki zlatokosi anđeo davi na horizontu i da mu prestoji još par minuta plutanja na vodi
a on da svojim kolicima, leti povrh iskrećih valova ,ne bi li mu noge spasio-
kad se krila već rastopiše od soli.

Prokleta krila mislio je dok ga je teglio ka obali,zakačenog repom za kuku ispod zadnjih svijetala svog jederenjaka
Šta vrijede, bez barem jedne zdrave noge…

Plavokosa gospođa je žurila usječenom stazom izmedju
dva džinovska, zelena čempresa izrezbarena rukom Leprikona
u obliku oblaka, koja je trebala biti posuta nekim crnim kamenjem ,za koji rekoše,da ga je mladić poručio sa jednog od Jupiterovih satelita i da će radije ,blato da mu lice prska,sa točkova, dok god mu se pet kubika istog ne isporuči

Samo da ne zakasni, na prvu večernju porciju tableta- vrtjelo joj se u mislima,nabadajući pozlaćenim štiklama,po onoj orošenoj tratini

Kao da će mi to doktorovo zrnje učiniti život imalo Mojim
govorio je sam sebi svaki put ,dok je stavljao tablete u džep
praveći kiselu grimasu pri svakom gutljaju zraka iz dlana.
Imao je on svoj omiljeni medikament,koji ga je čuvao od svakog
zla . Čarobno naliv pero,antidepresiv -kojim je slikao svoje žene
za sretanje jednog dana u Onom snu ,kad uspije spasiti
Suncokosog Andjela, a ovaj učini ,da mu zdrave noge izrastu

Znam ,znam, svi me vole ovakvoga i ptice na grani ,eno ih baš zapjevavaju
jednu ojkaču ,mojoj duši ,uspavanku poslije još jedne budne
noći njenog izganstva u krajeve bez svog kraja i početka
A i sjene kad se preko onog brda prevale i poplave bunare željne
vidjenja svojih dubina u bistrini oka od žednih hljebomjesaca
pa navire u taj smiraj nespokojnih krstova nepoznatih humki
one to rade,samo da bi udovoljile mome žalu
Sve su to zlodjela onog utopljenika `

Molim vas .gospodjo, od sutra ne želim više sobu sa pogledom na Dunav,
ni prozore koji se otvaraju izvana ne želim,ni pomoćne točkove na biciklu jer noću bičuje promaja od pokretnih slika. Hoću samo zid sa svih strana ,u zid da glavom udaram svaki put ,kad duša zaboli,da oslušnem ,jesam li živ u tom kriku bolnom, a ne vapaju duše,što zavaravati može,da postojim

Odgovori

Subscribe without commenting