[Ukupno:2    Prosječno:5/5]

Ja spavam sam,

oko mene mrak.

Sve je drugo laž,

to je istina.

Ovoga puta nek tišina piše

a ona ima samo istinite priče.

Ostavljen od neba i zemlje.

Zaboravljen od svemira.

Ako je Bog kolekcionar ljudske tuge,

kod mene će naći primerke predivno ružne.

Rđa po masnim osećajima.

Korov i šejtanske ruže iz njene ćutnje.

U rečima kodirana nežnost duše

a reči bacam onoj koja ih prva uzme.

Da, jedna je uvek brža od drugih.

Samoća mi progutala radost.

Radost je ispovraćala moje misli.

Duša mi bludničila sa srcem i postala šuplja.

Oni koji su pratili sektašicu ljubav,

odvedeni su u samoubistvo.

Šuplja namamljena duša, 

ne želi nesretan brak sa svojim telom.

Grebao sam po zaraženoj bajci o njenoj ljubavi.

Odlomih nokte od njene nadzemaljske oči.

Odškrinuh njenu neljubav i zatekoh je na krevetu

kako se podaje sudbini.

Komada me neljubav voljene device.

Glomazna joj duša.

Glamurozna neduša.

Šupljina bajke teško zasmrdi pred spavanje.

Prljavo me pipka kajanje.

Pravda kasni da izgubi smisao.

Vreme guta nepravdu i život.

Ovo srce koje mi je donelo pakao,

uvešće me u raj.

Samo da ne gorim, ili da izgorim,

da sam smiren prah.

O grob mi je bolji,

mnogo bolji nego život taj.

Jeste mesečeva kćeri,

jednu smrt poklanjam tebi.

Sve ostale pa i ova u ovoj noći,

za moje su umorno izbledele oči.

Nevažni snovi poređani kroz dane.

Kralj pustoši i rane.

Da mi je da bar ranu tu sačuvam

od providne dragane.

Negde ćutim u ćošku njene duše.

Skrivam se od hladnoće

jer nemam nikog, nit’ kuće.

Gledajuć’ ljubav drugih,

nečujno ja se gubim gore ka noćnom nebu

da tugu s’ kišom pustim.

Stvoren a ne voljen.

Kakva greška je moja duša preteška.

Smrt ne prestaje,

greška je večna.

 

Alen Art

Autor Alen Art

Alen Art (Alen Hasanović) rođen 29. oktobra 1985. god. u Sjenici. Pored poezije, bavi se muzikom i slikarstvom. Njegova prva stampana zbirka pesama pod nazivom “ZAČARANI PESNIK”

Ova objava ima 1 komentar

Odgovori

Subscribe without commenting