[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Reci mi, da li je prošla,
stvarajući otiske tuge,
preko tvog puta žena,
crvene kose, duge?
Da li je vratila snove,
dodire, poglede blage,
nežne poljupce usana
koje ti bejahu drage?
Da li je noćas sanjaš
dok se nevino smešiš?
Zaklinješ meni na vernost,
a da li u snovima grešiš?
Da li je njeno telo
lepše od moga bilo,
da li se možda noću
uz tvoje čulnije vilo?
Čije su oči dublje,
meriš li ukus usne,
jesi li joj mrsio kosu
kada ti u krilu usne?
Kada mi nadeneš ime
njeno, što liči na moje,
vidiš li kako zadrhtim
i oči kako se boje…
Da li primetiš kada
neki njen pokret u meni
i po navici za zdravlje
pališ sveću toj ženi?
Zamisliš li nju, kad oči
zatvoriš kad mi se predaš,
da li nas još uvek porediš
kad me ozbiljno gledaš?
Koja iskrenije grli…
I koja strasnije voli…
Da li se još moja duša
sa njenom seni bori?

Ova objava ima 2 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting