[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Noć je.

Odavno utihnulo je sve,

ne spavaju samo ulične svetiljke.

Ceste su mokre od jesenje kiše,

pospana priroda tiho diše…

Ali…

Neko se krije kao lopov u mraku,

čuju se teški uzdasi u zraku!

Ko je?

Možda zalutati putnik iz daleka,

nekoga ili nešto nestrpljivo čeka,

ili stari prosjak od života umoran,

zato je uzdah tako bolan i sumoran!

Možda je kakav mladić,srca ranjenoga,

proklinje dragu i svevišnjeg Boga,

ili pak djevojka tuznoga oka,

jeca,jer rana je preduboka…

Možda je čovjek kome su potonule ladje,

grčevito pokušava izlaz da pronadje,

ili se kakvo bice kaje zbog svoje greške,

želeći da s grudi zbaci okove teške…

A,možda je neko u sudbinu razočaran,

pitajući se da li je ovo samo san,

ili naivna osoba ranjena od ljudi,

moli nebesa,da od stida ne poludi…

Možda neko svoju dušu doziva,

uzalud,od nje nema odziva,

ili kakav nesrećnik traži sreće malo,

jer mu se nikad ništa u životu nije dalo…

Možda nekakav očajnik,presudjuje sebi,

da se u surovoj patnji,ugušio ne bi…

Možda ipak nije čovjek pod okriljem noći,

već zao duh,kome se ne može pomoći,

ili kakva bolesna,izopačena utvara,

željna samo nevolje da stvara!

Možda je demon ili djavolji sluga,

pa se svemu svetom kezi i ruga…

Ko to zna…

Ali,ko god da večeras u mraku uzdiše,

kad jutro osvane,on tu neće biti više!

 

Posted by Ivanica

This article has 3 comments

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting