[Ukupno:3    Prosječno:5/5]
Gle, crna sva, sestro pesme,
u nameri dobroj zla stoko
što vidaš ranu koja se ne sme
dok traži vam krv i detinje oko
pijani oblak što ide ka tami,
u čijem dubu bejaste sami?

Dok jedni s drugim plešete smelo
okolo prazne zelen vatre
samo još umorni ćuti Bog
čije mu rite ples vaš satre;
O, dajte srce il dušu, šta god
Olovni momci, kamene dame.

Ja umoran, nisam čovek više.
Dlanu pesme, o ne dajte cvet,
da počnem u prve jesenje kiše
poslednji duše svoje let;

ali dok čujete zbogom, tek tiše
za stih od kolevke crn i klet,
stiže nam oluj, padaće kiše
da zdave ljubavi sramni svet.

Autor Simic_Petar

Ova objava ima 2 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting