[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Zašto je noćas vrijeme ružno,

zašto plačeš srce moje tužno,

zašto te boli crna noć ova,

zašto si skovano od krhkog kova?

Pa, ti nemaš srca srce moje,

ne mogu podnijeti patnje tvoje,

nemoj mi davna sijećanja buditi,

ćuti, nemoj se usuditi!

Obriši suze sa tvog blijedog lica,

nemoj biti bijedna izdajica…

Neću ti oprostiti prokrvare li rane,

ubiće me sijećanja na minule dane,

ubiće me oči što u meni žive,

ubiće me srce ,ni dužne ni krive!

Slomiće me osmijeh duha iz prošlosti,

ludo srce moje imaj milosti! 

A ni ti nećeš izdržati prizore sreće,

utopiće te more sopstvene nesreće!

Prepuknut ćeš od ljepote njegovog lika,

ne daj da oživi uspavana slika!

Ne dozivaj ga srce moje milo,

ne prizivaj ono što je nekad bilo…

Znaš da je jutro pametnije od noći,

“hladna” glava u tom’ će nam pomoći.

Hajde,spavaj nemirno lane moje,

čuvat ću slabašno biće tvoje,

čuvat ću te od oluje i kiše,

neću te dati nikome više!

Spavaj…

Posted by Ivanica

Odgovori

Subscribe without commenting