Srce

[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Sablasni vetrovi noćas raspršuju akustiku ovog Koloseuma zvanog srce,

godinama je čvrsto ležalo u svojoj jazbini, sa povremenim trzajem se budilo iz sna,

srušeno tuđom nepažnjom postalo je zaborav,ruševina,kao davno srušeni most koji

sada postoji samo u arhivi, u zabačenom delu biblioteke …

Vreme je čudotvorni mehanizam,sve polako nestaje u magli,ostaju samo tragovi davne

postojbine,nekadašnje vladavine ili cak civilizacije,da danas nisi siguran da li je išta postojalo,

da li je to mit ili samo plod tvoje mašte. Koliko dana ili čak godina provedes izgubljen u svojim

mislima,ne osvrćući se oko sebe,zadubljen u svoje probleme.

Pun briga i sa borama na licu odajes svoje tajne,ali to nisu tajne života koje svi želimo znati,

vec duboke misterije koje su i tebi samom enigma.Čemu svrha učauriti se i sakriti se u pećinu,

izadji iz nje i spremno sačekaj metamorfozu i onda ćeš leteti.

Tako i moje srce više nije zarobljeno,vec odjeci bruje i van njega,na kilometre možeš čuti njegov zov.

 

Autor Jelena

Ova objava ima 2 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting