Sove

[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Za sove

dugi dan počinje tek zamračnjem nebeskog svoda.

Natmurenjem.

Sablasnim širenjem ispraznih zjenica-

jeza se klupča kao fetus u svoju snagu i stabilnost.

Obmotava se oko duše kao sažaljenje oko pogreba.

Sove potom zadrhte, stresu se kratko,

uvuku glavu u pernati vrat

i sva dinamika za tu večer

je odrađena.

Kasnije, samo se luđačke slutnje i krvni instinkti tiho stvaraju

koncentrično

mrskajući prethodne.

Tek povremeno začuje se uspavljiv huk koji natjera

prolaznika da zastane i osvrne se u iznenadnom strahu.

A nema potrebe ni za kakvim strahom.

Jer to je slabašan huk koji nagovještava da se

u narednom trenutku

neće desiti ništa.

Samo se luđačke slutnje i krvni instinkti tiho stvaraju koncentrično

mrskajući prethodne.

Savršeno usklađen nocturno samomrznih mrakova i tama.

Da je u obliku ljudskom

zvao bih ga  pjesnik.

Posted by arenas00

Živim u Bihaću, BiH.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting