[Ukupno:1    Prosječno:5/5]

Svitkavica je čovek lenja
Čas bljesne pa vremenom zaspi.
Dubina ispod njega
Za ronioce je dušu svoju otkrila.
Plavo more je pučinu na kraju dana odvuklo.
Pesak kaže da je more njemu nebo,
Kaže,
,, Hodaj po meni teškim stopalima.”
Seva nebo zbog plač riba
Svitak bi jutro da poželi,
Ali umire na pesku.
More pliva nad njim,
,,Mri mi ti, mri
Spavaj
Pod pučinom plavetnila
Ali doći će svitak pogrbljen i reći…”
Plavi svitak će ustati
Čovečjim pokretom tiho
Ustaće i poneti ono što ču
Dok beše sanit na dnu.
Tišina je plave boje,
Delfini sviraju izdašne melodije
A svitak plovi ka površini
Bez vazduha
I moli da ostane tu gde se sve u plavo boji.
Ne daje mu mir da se mira kloni
Pa uvuče more u svoj dah.
Trbuh mu je sada pun sveta
Što pleše iznad kopna.
Otvori čovek oko puno trunja
Pogleda da je divan dan
Ispusti dah, svet plavi
I vide da plavi svitak ispuni svoj san.

Posted by Nikola Radivojević

Rođen sam 8. marta 1993. u Leskovcu, u Srbiji. Završio sam srednju školu "Gimnaziju", prirodno-matematički smer. Biću škrt opisujući sebe nadajući se da ćete čitanjem osetiti život mojih pesama.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting