[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Ne boj se da sa mnom u smrtnost kreneš
Smrtnost se uželela smrti, konkubino,
Garavo ti telo, bujno i brdato, a vatra se ponosi tvojim pogledom.
Treba li da te ubeđujem!
Gledaj užareni pogled što bukti u mojim očima
Ne guši nagon koji ti širi nozdrve
Vidim gladnu vatru u tebi i nahraniću je.
Sagorimo smrtnost,
Uz prohujalost, lepršavost
Samo je smrtni gore
Da svanuća porode semena nove ere.
Smrtnost je najlepša kraljevska odeća.
Kada sam te ukrao iz kraljevstva
Znaš da smo to zajedno odabrali, i ti i ja.
Gorim savladan od uzdignuća, lepršam
U stidljivom osvitu.
Go pored jezera trčkaram i gledam sebe u tvom oku.
Budimo smrtni! Pala je kruna, pucanj, napušten je tron.
Večnost uživa kupajući se u suzama naše smrtnosti.
U tvom oku!
Iza ugla slepoočnice i povrh tvoga uha
Ljubim te najvatrenijom strašću
Dok svanik diže nag maramu.
I avantura bukti, saonica šljašti odabira sneg.
Sagoreli smo uz uzdignute slepe miševe
I frekvencije njihovog pevanja
Koja škripi umirući u jazu naše kože.
Zapalili smo kuću, izašao je samo dim.
Vidimo se moja konkubino, dok trepneš.

Posted by Nikola Radivojević

Rođen sam 8. marta 1993. u Leskovcu, u Srbiji. Završio sam srednju školu "Gimnaziju", prirodno-matematički smer. Biću škrt opisujući sebe nadajući se da ćete čitanjem osetiti život mojih pesama.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting