[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Smrt je jutros prošla pored mene

I nasmijala se luđački

I mene je nasmijala

Nisam mogao suzdržati smijeh

A bogami ni ludost.

 

Jutros sam zaustavio smrt

Da joj šapnem u trulo uho

Trulu misao.

Smrt se počela smijati

I udarati dlanovima o bedra.

A ja sam smrt pogledao u očne duplje

Najozbiljnije što sam mogao.

I gle!

Na tren, i smrt je postala ozbiljna!

No onda je opet počela urlati.

Klasika.

 

Da je ne znam, pomislio bih da je

Smrt previše neozbiljna

I smiješna.

 

Pozdravio sam smrt i ona je otišla svojim putem.

Teturajući lagano s noge na nogu i smijući se.

Odgovori

Subscribe without commenting