[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Bio je to savršeni tenutak,
nesavršenog života.
Septembarsko veče vrelo,
sa skoro opipljivim eliktricitetom.
Varničilo je iz tvojih očiju,
i paralisalo moje srce.
Bila sam nema.
Reči su zastale negde duboko u utrobi,
i To nisam više bila ja.
Kao da je neko drugi obuzeo moje telo,
isčekujuci eksploziju,vatromete,bilo šta.
Ono što ne sme da se desi.
Ono što ne smemo da budemo.
Ikada.
Ti i ja.
Na istom mestu,gledamo jedno u drugo,
kao da odmeravamo snage,
kao da igramo igru u kojoj znamo da ćemo oboje izgubiti.
Sakriveni u mraku,
čujemo huk uvek budnog grada.
Ali znamo da smo sami-nas dvoje,
i da nas , sve to što se dešava,ustvari i ne dotiče.
Samo nas dvoje.
Taj trenutak koji nije smeo da se desi.
I nas dvoje- oni koji ne bi smeli da budu.

Autor Starla

Ova objava ima 3 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting