Semafor
Nisam nikad priznao to,
da sam par puta
u životu naprosto zast’o,
skrenuo sa puta.
Ne, nisam nikad rekao
što me muči,
samo sam čovjeka čekao
da prestane da čuči.
To svjetlo crveno je krilo
nemir, žeđ, netrpeljivost,
želju da ovo moje bilo
ne bude tijela ovog gost.
Stojim, ali sanjam
mrak, crvenilo, lutanje.
Ne želim, ali nastavljam
još jedno ćutanje.
Semafor predugo drži
tu pakosno glupu boju,
razoren ponekad do srži
vapim slobodu svoju.
Ne volim da stojim,
ne volim te rešetke,
zar da sa snovim svojim
razgovaram ćutke?
Oblačim kaput, izlazim van
željan kiše i vlage.
Budim ovaj bjedni san,
ostalo je još toliko snage.
Crkni semaforu jedan,
evo zelene moje.
Davno sam prestao biti žedan
crvene tvoje boje.
Iako još izgubljen
iako još neke stvari susrećem,
nisam zaustavljen
i ponovno se krećem.
Dopada mi se semafor kao sinonim za prepreke u zivotu, i zelim ti da ti uvijek bude zeleno :)
Čitala sam, ocijenila, svidjelo mi se, a šutjela sam. Sjećam se i zašto. Nije mi se dalo tipkat. ;))
hahahaha…ma kraljica si :))