[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Još se sećam onog dana,

kad se vukoh do svog stana…

 

Pored mene si brzo prošla,

znaj nije ti neka fora !

ko zna dokle bi ti već došla

da ne beše semafora.

 

Nisam znao zašto ćutiš?

Mislio sam da se ljutiš?

Nisam mogo čežnju skriti.

Da li ćeš se okrenuti?

 

Nisi ni ti odolela

Ipak si se okrenula.

Kobajagi u semafor nešto gledaš

A u stvaru mene vrebaš.

 

Streljah te u oči pravo!

I taman da ti kažem zdravo!

Brže bolje ti pogleda u drugu stranu,

tamo negde ka Dunavu…

 

Pritom se upali zeleno svetlo,

I ti se brzo trgnu i ode…

A meni se srce razbi o tlo…

Na tom semaforu kod Mosta Slobode.

 

Samo sekund sam duže čeko

pa ti zdravo nisam reko…

Sad se pravdam samom sebi

da sam zdravo reko tebi

A i jesam al u sebi…

 

Dok si nestajala u daljini

Napisah nešto u prašini.

 

Prošao je i taj maj,

al još uvek stoji zapis taj.

Još uvek stoji i piše…

Nisu ga saprale hladne kiše

I nije ga izbrisala čistačeva metla.

Nije znaj!

 

I dok budeš čekala,

da se na tom prelazu upale zelena svetla,

pogled svoj polako spusti,

pa na miru tad pročitaj,

A potom trag obriši nogom

i tiho tiho tada izusti …

ZDRAVO I ZBOGOM !!!

Autor dusko drazic

Odgovori

Subscribe without commenting