[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

(Jednom sam se isto ovako osećao)
sećam se
trčim niz ulicu sa krvavim nožem u rukama
iza mrak
koji jede
koraci odzvanjaju asfaltom
urlik ranjene zveri
koja pada na kolena
sa osmehom na licu
zadovoljno ležem u krevet
krvavi jastuci
krvavi nož na postelji
smejem se, zadovoljno

u šumi razbijena flaša
umesto moje razbijene glave
na grani okačena košulja
umesto mog obešenog tela
pajkani znaju moje ime
ali me se plaše
znaju da ću da dođem ponovo
možda i na dan njihove smrti
zato kažu jedan drugom: bolje ćuti
smrt će te čuti i uzeti ono što je tvoje

i tako, smejem se, zadovoljno
na svetlosti, i u tami
a znam da mi mesto nije na slobodi
kradem dane poklonjene mladosti
u sobi pesme, spisi
krvavi otisci
živim zahvaljujući sopstvenoj hrabrosti
što se dobro snalazim u mraku

kao mačka koja vreba svoj plen
kao pas kome je oduzeto pravo da laje
ne dam ono što je samo moje
smeh, zrak jutarnjeg Sunca na licu
snagu koja se bori na ratištu
protiv prošlosti
narkomana
zavisti
ubica
pakosti
borim se protiv bolesti
koji neće nikad da se iskoreni u potpunosti

jedna prazna soba
jedan sto
iznad koga sijalica gori
iza staklo iza koga gledaju zlotvori
čovek govori
budi se iz sna
i zna da je za njega najveća kazna
što ne zna ko sam ja

vidim ga kako se znoji
ne znam mu ime, ali
osećam ga
čujem
predosećam
zamnom, za mojim koracima
skuplja ono što ostavljam
skuplja kao što lešinari skupljaju štroku
za koju će da me optuži

pa šmrče koku, sedi u svojoj kožnoj stolici
razmišlja kad će me imati na udici
tanjiru, polici kao trofej
kao trofej da je uhvatio senku
zato kažem ja njemu
SENKA SE NE MOŽE UHVATITI
a na ulici poroci, grehovi,
duhovi prošlosti
raščerečene, razvaljene klinke,
skorašnje device, sitne, nedojebane ženice
misli da se ložim na njih
misli da se ložim na jebene kurve sa ulice
misli da će me tako uhvatiti u zamku
da će me zajebati, sjebati
posle slomiti
porobiti
pokoriti državi
ja sam ubica neprekosnoveni
ja sam manijak ortodoksni
ja sam strah koja ga mori
ja sam sila od koga ga neće zaštiti
ni plastični, neprobojni, kancelarijski prozori
ja sam vatra koja gori
ja sam..

telo,
raskomadano
dan drugi
u novinama ljudi seru, plaču
pa se deru
telefoni bruje, zvrndaju, pajkani ne mrdaju
stoje u mestu
ne znaju gde da gledaju
o svoje glupave pendreke se sapliću
vidim ga kako psuje
kako se znoji ispod pandurske košulje
broji godine
vidi kako iskustvo ne pomaže
a telo smrdi
baš kao što smrde mrtvi ljudi
čelo gori
ja uživam u sobi
i ležem sa osmehom na licu
u postelji
nož, stari, provereni, krvavi
samnom se budi

dan treći
šta sam uradio ne smem reći
telo device u šumi
oči lepotice rastopljene
na usijanoj, automobiljskoj gumi
bila je to njena najuzbudljivija noć
a ujedno s tim i poslednja
bila je željna karanja
nevina
u roze suknji
u butinama krv koja bukti
u letnjoj noći
ispunio mi se san
jebao sam, pa sam ubio
ono što sam ljubio i volio
telo sam zakopao
zemlji vratio
života sam je spasio
sa očima malo igrao

dan četvrti
skontao sam da se za pandure sve vrti
oko smrti
žrtve modernosti
uvek su tu da prve suzbijaju
revolucije, uzbune, pučeve, tuče
puče bomba nasred opštine
pocrkale su parazitske svinje
na vratima sam ostavio poruku:
VRATIĆU SE
baš kao onda na svom transilvanijskom grobu
da, ja sam GROF DRAKULA
preporođen u novom telu
željan krvi, željan osvete

dan peti
izgleda kao da se sam BOG sveti
našao sam ljude
podario im snagu
svi smo crveni, svi smo lepi
svi smo bogati, svi smo jaki
svi smo nekad bili potlačeni
sada smo vladari
ranjene zemlje
hranjene zemlje
sada smo spasitelji
sveci,
sada smo tetovaže
na srcima deci
sada smo uzrečica
bez koje se ne može kroz ulice
preći
a panduri, zlotvori, narkomani
lopovi, nekadašnji funkcioneri,
oni kosmati  i oni ćelavi
sada su u tamnicama moje države
moju mračnu sobu veličaju kao svetinju
čitaju moje spise kao proročanstva
vraćen sam iz izgnanstva
na svoje, rođenjem, zasluženo mesto

dan šesti

Moja država raste
bližimo se po moći, Americi
udružili su se svi Indijanci, Meksikanci,
SRBI, HRVATI, i GADAFI
svi potlačeni, ranjeni, robovi
svi znaju moj cilj
moja država raste
postaje nacija
postaje SAMA SLOBODA
samo što ne postoji
bez mog blagoslova
obećavam vreme bez ratova
obećavam ZLATNO DOBA
OBEĆAVAM ZEMLJU BEZ LAŽNIH BOGOVA
OBEĆAVAM SLOBODU BEZ LANACA
OBEĆAVAM SMEH BEZ SUZA
OBEĆAVAM KUĆE BEZ KATANCA
OBEĆAVAM ZORU BEZ KRVAVIH UZDAHA
KREĆEMO U POSLEDNI RAT
već vidim senke kako se odvajaju
i krote zaveru protiv mene

dan sedmi

Svemu je došao kraj
uspeo sam i nisam
ako misliš slično, ponovo ovo pročitaj
možda ipak nisam vezano za tebe
toliko pogrešio.

i odmaraj,
nedelja je.

Posted by wizardking

O autoru: Nikola Marković Hari, rođ. 1989. godine, u Jagodini, živi u Kragujevcu kao student ,,Filološko-umetničkog Fakulteta”, odsek anglistika, engleski jezik i književnost. Do sada nije izdavao, a ozbiljnije piše nešto više od godinu dana. Član književnog kluba SKC-a Kragujevac od 2008. godine. Pored poezije i proze bavi se pisanjem i kratkih humorističko-aforističkih priča. Bavi se glumom od srednje škole i učestvovao je na mnogim glumačkim festivalima i takmičenjima širom Srbije. U Kragujevcu je nastupao sa postavama predstave ,,Život je Pepito”, profesora Krstića (2007. godine) koja je dobila prvo mesto publike, kao i sa postavom ,,Party Time-a” Harolda Pintera (2009. godine), koja je imala znatno veliki auditorijum zbog svog originalnog načina izvođenja. Nadimak nosi još iz osnovne škole jer je bio pobednik takmičenja za konkurs ,,Ko najviše liči na Hari Potera” u emisiji Svet Plus koja se emitovala na TV Pink-u (2002. godine), zbog koje je kao pobednik imao nagradu da poseti zamkove iz doba Grofa Vlad Tepesa Drakule iz ozloglašene Transilvanije, Rumunija. U sebi još uvek nosi utiske sa tog nezaboravnog i jezivog putovanja. Karpatske planine su inspirativne za pisanje, i nada se da će jednog dana ponovo otići do srednjevekovnih gradova kao što su Sigišoara i iskusiti blagodeti rumunskog jezika i kulture. Nikolu ste imali prilike da vidite po raznim klubovima i okupljanjima. Pored ,,Dana Fakulteta”, kada je bilo čitanje poezije u Narodnoj Biblioteci, u Kragujevcu, 31. maja 2010. godine, Nikola je nastupao i na raznim manifestacijama SKC-a, kao i večerima poezije u klubu BALKANIKA i pivnicama kao što su pivnica ,,Jerić” i kafić ,,Oblomov” dok je još uvek primao pesnike i organizovao pesnička okupljanja. Na internetu je povremeno aktivan kao član web stranice za promovisanje poezije Bundolo, pod nadimkom Red_planet, u čijoj će se ediciji ,,Bundolo_offline3” naći dve njegove pesme.

Website: http://www.youtube.com/watch?v=hEnZpYBUkD4

This article has 7 comments

  1. Ja sam primjetila da se na portalu rado komentarisu vesele,ljubavne pjesmice.A one malo teze,”ne obicnog”sadrzaja,se preskacu.Ne znam zbog cega.Da li se ljudi plase komentarisati takvo sto?!

    • pa ili se plaše, ili jednostavne ne žele da se upuštaje u neke ‘dublje’ priče ili jednostavno ne žele da se raspravljaju oko bilo čega pa izbegavaju slične kontroverzne teme. mada postoji mogućnost da se niko od nas ne zna dovoljno dobro da bi smo sad tu nešto razglabali.. nikad se ne zna.. 🙂 što ne znači da ti i ja nećemo da pričamo, pa ako neko želi da se pridruži, neka izvoli! poz 😉

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting