[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Nisam ja kriv
što planine postaše visoke,
i sunca nema a kiše stalne,
pa majski snegovi iz kristalne visine,
pa daljine još samo veće i veće…

A ko da šapate pretvori u reči,
da izreče ponovo rečene želje
i tvoje ime izgovori nežno
i tebe divnu da pozove nežno
i seti na mene, preko planina,
i ravni i reka, kamenih prepreka,
mostova, tunela, čega ne svega…
A ko da te šapate tebi prenese?..

Nisam ja kriv
što beskonačnost još uvek,
i uvek i dugo i opet traje,
i hoće nade da više nema,
i hoće ljubav da nikako ne da,
da život tebi sasvim promeni,
ne da da tvoje snove u tebi menja,
da želje zbog ljubavi sputane budu,
da čekanja pojača, i bez rešenja,
za danas, il’ sutra, svejedni dan…

I onda, ja onda, daljinom samo,
da šapate one pretvorim u reči,
da čuješ sve moje reči o sreći
o kojoj mi samo snivamo stalno…

I onda, ja onda,
samo…
(Bgd, 21.Apr.2017)

Posted by Darko 47

♫ Poezija, proza, veliki fan Roya Orbisona, kolektor svih audio verzija pesme "La Golondrina", voli muziku, film, književnost, video pripremu... kažu, dobar čovek... Iz BGD ♫

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting