[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

“Whenever you might need me
I will come crawling back
Wherever you will lead me
I will come crawling back”

1.
Spavaš
preko prozora i svetlećih reklama
u četiri zida svoje mladosti,
večeras
kad prohladni dah jeseni
seća na kajsije nedozrele
i obične uglove lepi plakatima filmova,
večeras
kad tvoja slika meni bogatstvo stvara,
u duši toplinu i nemir
i misao
i san.

2.
Spavaš
i vraćaš mi sve poljupce što sam
utkao u tvoje planine i mora
i odneo te tako, dugo kroz veče,
do autobusa, do puta, do kilometara
onih dugih, sanjalačkih, žednih
kada si počela biti sve u mom ubogom srcu
i život kada si počela stvarati
naš, najviše od svega naš, sa mirisom
leta i borova,
daleko odavde,
daleko…

3.
Spavaš
a ja sam noćas kao niko na svetu,
bogat mislima o tvojim rekama,
umoran ploveći preko njih
do tvojih reči i milovanja i bregova
kao na Avali, ili kao tamo,
kao daleko,
bogat, a bez tebe, sa čekanjem
sa nadom i verom u tebe
i ime tvoje, više od svega, Vera,
kad opada lišće i tepih na ispucalom asfaltu
pruža mi put ka snovima tvojim
i kajsije nedozrele i soba tvoja,
daleko,
spavaš
a ja sam budan.

4.
Pišeš mi danas
kako je sladak ovaj klinac
sa razglednice… Pišeš mi
kao mala, slatka devojčica, sestra
te italijanske bebe. Pišeš
a ja svuda u tim plavim slovima
ljubim tvoje želje ovog, evo ovog
trenutka kada sam sa tobom,
dugo u noć, i ljubim, živim…
Pišeš mi, spavaš, a ja
verujem u tvoje snove,
ti spavaš daleko od mene
a opet si sa mnom ove noći,
preko prozora,
preko ovog prozora.

5.
Večeras
spavaš, a došla je noć kod mene
i još meseci dolaze preko naših ucrtanih staza
i lišće pada, žuto, jeseni ove
naše, prve, što me donosi tebi.
Spavaš
i samo autobusi cvile i grme,
vazduh je zatrovan, a tamo je čist,
sećaš se
tamo, kako smo udisali život
pogledom, rečima, parkiranim automobilima
i gužvom u onom autobusu preko krivina
i pored nas.

6.
U pismima, daleko, čekaš, a ja
u tvojoj sobi tražim proteklo leto
sa tobom onih sati
i stazama prema tebi,
kad dolazim i budim te, a ti si
tako divna kad spavaš i miluješ
zvezde mojih očiju i odlaske mokrom ulicom
sa suzama i vremenom, kratkim,
kajsijama nedozrelim, i čekanjem…
To slike prolaze dok vetar po uglovima
plakate lepi i noć prolazi, mlada, oformljena,
a ja ljubim tu noć
kad spavaš
izmedju dva pisma
i tvoga prozora
i nas.

7.
Srećan sam kada spavaš
a ja pesme pišem o tebi
iako te ne mogu gledati kako me sanjaš.
Srećan, zato što te poznajem da me
najviše od svega razumeš i ljubiš
moje zvezde što putuju ove noći prema tebi.
Divna si, noć te nosi u sutrašnje svanuće,
u snovima tvojim ovih opalih listova
i slika proteklih, to leto je bilo
početak tebe i tvojih radosti.
Moja si, ti spavaš,
a ja sam, ove prohladne noći,
ja sam budan.
(za Veru, nov.1972)

Posted by Darko 47

♫ Poezija, proza, veliki fan Roya Orbisona, kolektor svih audio verzija pesme "La Golondrina", voli muziku, film, književnost, video pripremu... kažu, dobar čovek... Iz BGD ♫

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting