[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Tog dana si dosao, stao ispred mene,
zanemela sam, ni jedna rec nije htela iz usta da krene.
Sigurno sam izgledala smesno, ili zastrasujuce tada,
srce je odmah osetilo ono sto ja znam tek sada.
Osmeh sam ti dala da ublazi tisinu,
rukom si mi sa ociju obrisao prasinu.
Vidim te jasno, znam cijim ces se zvati,
prodacu dusu za tebe, djavolu cu sve dati.
Kao prividjenje si se usunjao, ostao na vidiku,
samo andjeli dolaze u tako lepom liku.
Nisi nista manje od toga, iako nemas krila,
ceo si moj svet, samo bih sa tobom do smrti bila.
Zagrli devojku koju jos uvek ne poznajes,
u mojim ces prstima poceti da se prepoznajes.
Ako pomislis da sam luda, utesicu te da nas je dvoje,
nista manje nije, ljubav na prvi pogled to je.
Zasto bezis, pa zastani, polako,
zar te je uplasiti zaista tako lako?
Ne zelim da te vezujem, to nikoga zauvek ne drzi,
onaj ko nece da ostane nema sta ni da pruzi.
Pa ako vec ne zelis da pokusas, slazem se da je bolje da nestanes,
cak i da isceznes, da verujes nemoj da prestanes.
Mozda nisi za mene, i druga ce tebi bolje da stoji,
nastavicu da trazim, proslost neuspehe ne broji.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting