[Ukupno:1    Prosječno:5/5]

Zaboravila si crne slogove mudrosti
u neko proleće
u neko veče
što je zjapilo
na moguće krvave usne
Otuđila si se od istine
jednog jutra s divljom muškatlom
na obrazu što se hladio
u prkos beloj terasi

Ali sad si se našla
spokojno dok ćutiš
daleka od odluke u zagrljaj topli prerušene
tuđa od školskih šetanja
i strašne simpatije
uskraćene za tvoju posebnost

Priznati nazivi, simboli, imena
možda neki megaherc
kraj tvojih minđuša tu i tamo opiše davnu noć
luna park
i klupu borovom senom ušuškanu

Možda led oka
ukoči misao na davni zagrljaj
ali ti stariš kao jureći automobili
bez smisla, pitanja
i vere u povratak

Postoji još jedan prašnjavi minut
s tavana
koji čuvaš i ne želiš da nađeš
u kom večnost ćuti svoju tajnu nezaborava
ljubavi
i vrućeg kaja najlepše topline
ali to je za neko sledeće jutro
neki sutrašnji Decembar
i neke suđene Oči koje nećeš voleti do kraja.
Sve je Poezija
Sve je nenapisan stih zgužvan iza lednih prsa
Sve je Poezija neispevana
ne proplakana sve je samo To

Prođem rukom ispred zaboravljenog lica
mlako je kao mogućnost da ću ponovo voleti
ali bez te ideje
izgubio bih sene lutajuće nad zgaženim stabljikama
betonskih ljubičica
i ne bi me bilo kao nezaboravni stisak bokova
iznad sopstvene vatre

Zaboravila si da se ljubiš
utkana u ozbiljan pamuk slobodnom rukom ubran
a iza ogledala tvoja mladost ždere otrovnu šminku
nadanja i srama
i straha da ćeš iznova voleti
Zaboravila si da ujedaš jesenji ples između ulišnih znakova
i adresa što tamniče podivljale duše
Ali si opstala
u prkos vazduhu
u kalendaru
i mada sanjaš budna svesno vodeći ljubav sa nesvesnim
izčupaćeš plod iz prazne vetrove utrobe
da posadiš iza prozora tvoj dalek pogled
što šeta iza svemira

sve je tako bolno
O podari mi ruku saučešća
i oko što vidi mojim
Svladajmo novinske naslove i očevu brigu
nađimo se gde završava grad
i peščani trotoar
da ljubavlju napišemo budući prostor
sigurno slepljeni istim snom od korektnih pogleda
Nije za čoveka da sudi
za čoveka je da voli i bude voljen
i tim nošen ukroti Zlo nametnutog postanja
a sve dotle
da umesto onih što su se predali

sanja

sanja

sanja

Posted by Simic_Petar

This article has 1 comment

  1. Nije za čoveka da sudi
    za čoveka je da voli i bude voljen
    i tim nošen ukroti Zlo nametnutog postanja
    a sve dotle
    da umesto onih što su se predali

    sanja

    sanja

    sanja

    divno je sve…
    al ovi posljednji stihovi …
    misao koja nudi smisao…

    Lp Petre

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting