[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Dok u tihoj noći

osluškujem noć i

ptam se hoćeš li meni doć,

samoća mi život ovaj krati,

je mi život više nema što dati.

Samoća je moja sudbina,

prijateljica koju nisam birala,

a ona je stalno tu, kao neka sjena..

I na javi i u snu.

Uvijek je kraj mene, kada nema dragi tebe.

Da me brani od demona, da me čuva od mene same.

I dok u tihoj noći

osluškujem noć i

ptam se hoćeš li k meni doć,

samoća mi ovaj život krati,

jer ja životu nemam što više dati.

Oh, ljubavi..da mi bar dopuste da

budemo zajedno ispod one teške crne ploče koja tebe skriva,

da zajedno snivamo, od sada  do vječnosti.

I opet će doći tiha noć,

i ja ću se pititi hoćeš li meni doć,

al ja znam da doći ću ja tebi, pa da

budemo zajedno

zauvijek.

Autor Lela0105

Imam 48 godina, rastavljena. Po struci diplomirani ekonomist. U duši kao dijete, ali imam ranjeno srce. Ali moje srce samo voli, nikog ne mrzi, moje je srce sve oprostilo, samo meni nisu oprostili. Samo moje srce voli duboko i do kraja, ali su me zbot toga napustili, Moje srce plače i pate,a oni se smiju. Neka oni budi radosni dok ja plačem..sama. Ni nakon svega ne mogu nikome poželjeti nešto loše, ni pomisliti nešto loše, čak i molim da im Bog sve oprosti, jer sam im ja davno oprostila. Samo je moje srce ostalo vjerno, dok su me njihova srca izdala…oh kada bi bar na tren nešto loše mogla pomisliti o njima, možda bi me samo malo manje boljelo, samo mrvicu. Ta bol je nesnosna i svaki dan sve jača, a suze teku i teku,,nema im kraja,,kao ni mojoj boli.

Ova objava ima 1 komentar

Odgovori

Subscribe without commenting