[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Mi smo parče buke I dima

Što pluta tiho pod krilom mjesečine…

Noć dah samoće poprima

Sve dok je mrak,nas ništa ne treba da brine

 

Mi smo parče zemlje što gmiže pod nama…

Njen pogled blistao je po meni

Izgledalo je da je tako sama

U svoj toj gužvi mi smo bili lijeni

 

Jer nas ne treba da brine,sve dok noć traje

Šta je to u nama čega nikad nije bilo

U vrtlogu otuđenja I graje

Jedno davno sjećanje u meni, je prokrvarilo…

 

Poljubila me je,brzo,iznenada

Kao tren kad noć prelazi u dan

Kao otkucaj sata u kojem leži nada

Kao tren kad java prelazi u san

 

Poljubila me je brzo,iznenada

Kao kad vatra struji preko tmine

I ja se stopih s tim trenutkom tada

Sve dok je mrak, nas ništa ne treba da brine

 

Autor laderlappen

Odgovori

Subscribe without commenting