[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

 

Meni je samot jedina draga
u ponoć kad preko praga mi pređe.
Na lahor prstima
između neba i zemlje
te bezbojne međe
donese mi bezbroj tajnih blaga
i neko daleko uvelo cveće.

Prepuna žala kad borovi mrki
kroz vetar u ponoći pevaju pesme.
Plameni sveće
i samnom drhti
kad srce mi sluti daleke oči
i teške okom rumene noći.
Ni jutrom otići od mene ne sme.

Meni je samot jedina draga

 

Autor Simic_Petar

Odgovori

Subscribe without commenting