[Ukupno:1    Prosječno:5/5]

I.

odneće muziku
list
glas

ne očekuj
sanjaj
krv ne boli već slika

dal’ je prozorima
boja Julska?
oko je nesnu šapnulo
to
što se ne čuje
u rumenim odlascima

mirisi ulja
sa pijačnih tapeta
žaluzine u polu snu
zavičajni dragstor kao novogodišnja jelka
i tišina reda radi

ramenima se poznajemo u susretu bez reči
u bolesti iza letnjen uha
u smehu pod jastučnicom.

ko ima snage da diše?

bližim se

na mrtvoj zemlji kristalna lađa
u oku deo
petougao sjaja
i tu smo jer noć je ledena

i kad se ubijem majčine suze
neće pomeriti slučajni sklad
nametnute krvi
ili sunčevog znoja
po kamenim šibicama
postojanja

i kad se ubijem
biće isto.

Avgust će zaplaveti umorni vrat
poneki briz listom
će taći odlazeći obraz
jer sve se mora.

tužna je sudba lutalice
noć im očima samuje…

dotle

još malo jutarnje snage
kad prazne ulice zovu

karmina po zasluzi
s mirisom nirvane ili tajne,
i večeri ukusne gorkog moranja.

a zatim

sve

U beskraju sve je moguće
nema trena
niti godina
oker kalendari padaju u jesen
po neveštom tepihu,
kali se zora u prednoći
i jedan zamršen osmeh
putujćeg užasa

zatim se more koleba nebom
oslikava se kao misterija žene
želeći slano da izazove
davno umoran dečiji korak.

O palme u vojnom redu
čete zelenih prašuma
obale negažene
okeani zeleni od postanja
o ruže u nevid plesu
sramnih lahora

o mlakosti u promaji
između koje se diše po navici
psa lutalica, ili domaćih mačaka;

o živote,
najzad,
uhvaćeni,

bez šansi da popiješ buduće kiše.

II

zar prolazim?
zar nemam kraja?
zar sanjam?

ili je sve buduća pesma?

zagrljaj mi slepi u sadašnjosti.
davni je vetar opio zastave platana
hipnoza vremena
obitavanje moranja
minuti koje čuješ.

Voleo sam
I ljubio sam
Umro sam.
Živeo sam.
I to sam Ja.

sa malo plastelinskim hajdučenjima
niz gradske uzbrdice,
sa srebnim mikronima prolaska
snom lastavice i glasom od hleba
to sam ja.

III

I potom nebo.

IV

Oče
saznaj
u prelidu moja krv pene
žesti mokro kamenje
topi bakar
u slamenim podnožjima
moj damar izgoreva
sa lepezama crnog mraka

i kad mi oprostiš
kao kerozinska ispara
maglovanje će srca
o, najzad
pronaći utočište

a potom, i samo dotle
samo dotle:
dok se kali duša nerazumna
dok se obrezuju bolovi s ramena
teg nasušni u srcu
koje trešnjom seća
a pak bezbolno pati;
i samo dotle, Oče;
shvati, kao uzvik dana

Moja smrt neizbež pore
atom što spaja bezuspešne pore
sa mrtvim svemirom,
o nevid u međi između tame i sjaja
o tren između vremena i smrti
o ljubav između ćutnje i žala
o krv u suton
u suton
u suton…….

V.

prospi kapljice vatrene jave;
psuj nemuštim nepcem
o mojoj žudnji
sudi mi bezmerna sudbo
u obrazu gnjilih mandarina
u mirisu goriva što zauvek odlazi
podaj mi vrele sluzi postojanja
oblike, njen smeh
i glas
poraženog deteta.

VI.

I kad me ne bude bilo
u prvom iskonu nakon
zora će sputati reči
što prelivaju basmejane boje
a noć, moja noć
ko jeftina Kurva prodaće plamen

da najzad

o, najzad

ostanem SAM.

VII

O ime mrtvo
o besu na ivici noža

prođi, o, prođi
kao i Ja.

Autor Simic_Petar

Odgovori

Subscribe without commenting