Ruka

[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Bezvredne su milenijumske biste

kameni velovi usnulih boginja

naspram samo jednog njenog žilenog nabora.

 

Brojim dane prošle, buduće

ožiljke rana, slatko

obožavanje bez razloga, bez pogovora.

 

Blaženi mi snovi posle biča

u brlogu gde skapavam, iščekujem

njen glas da me opet dozove.

 

Gledam kako mi prilazi

odozgo iz hramova visina

nezasito božanstvo Arurine lože.

 

Ruglu mome ona se ćudljivo divi

surovost prirode njoj je zabavna

štiklasti ukrasi stopala od moje su kože.

 

Hladan pogled: vrelo moje naslade

svoju nakaznost pred njom ne krijem

to savršeno razlog je mog postojanja.

 

Prečista! imaj milosti, ako mahnita

milosrdnu ruku koja je hrani i poji

u bunilu ljubavi ugrize jedna životinja.

Posted by Ivica T

Ako Niče, Prust, Bodler ili Rembo nadživljavaju varljivost mode, oni to duguju bezinteresnosti svoje surovosti, svojoj demonskoj hirurgiji, izdašnosti svoje gorčine. Njihovo delo traje, opire se kalendaru, zahvaljujući njegovoj svireposti. Proizvoljna tvrdnja? Razmotrite ugled Jevanđelja, agresivne knjige, knjige opake kakve nema. Emil Sioran - Silogizmi gorčine

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting