[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Noć preduga
i san
mislima proteran
i dan
budno dočekan.
Večita tuga.
Polja bezdana
i sat,
što beži u nepovrat,
je brat
oštrici koja reže vrat.
Staza neznana.
Dom je daleko.
I hod,
što jecavo lupa o pod,
je brod
koji potanja u svod.
Čuje li neko?!
Čuje li moj krik
i zov,
koji putuje kroz rov?
I kov!
Naše sudbine kov
nema dragi lik.
Krv je rasuta.
I brid!
Sada ne treba mi vid
tela
da gledam, ne cela,
već raspadnuta
drugova mojih,
a i tuđina. 

Odgovori

Subscribe without commenting