[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Zatiče me razvučenih usana

U sobi bojenoj valjcima uspomena .

Uhvati me, kat-kad u dalekim monolozima

Protkanim slovima njegovog imena

Neznani, najdraži, daleki moj !

Pronalazim se,

Zaspala u rukama

Šećernog dečaka ..

Odnosi me,

kroz minule tunele,

staze srećnih,

u priče mrtvih .

Zatiče me,

Snenu,

Sa kotrljajućim biserima u padu ..

I ruku mi stišće,

Dodirom svilenim ..

Da lakše ponesem

naših zajedničkih

trideset,

u večnost . ..

Autor Essie

Ova objava ima 4 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting