[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Jos jedno jutro,i svice novi dan,
vecita tama,prekrila mi stan,
cujem na vestima napolju sunce greje,
a ja kao dete okruzen psima,preplaseno lice je al’ se smeje.

Vec sedam dana,ne izlazim u grad,

secanja me progone,k’o da se desava sad,
tih 8 navece,i njene reci ko krik,
morao sam da odem,jer tu je drugi lik.

nisam razmisljao,za srahove nisam znao
bez iceg u ruci pred heklere sam stao,
budala sam,samnom je uvek tako,
bez i jednog metka,ubiju me lako.

ne znam dal’ je vredno to sto je pustam njemu,
al’ protiv toga ne mogu da se borim,ja samo promenim temu,
nemam prava da tudje snove rusim,
mozda to mora tako da bude,kraj benzina travu pusim.

a ja cu vecno da te volim,ne zelim nista drugo,
ne znam sta me jos ceka,al’ znam da volecu te dugo
puno sam gubio,jedino tako ja znam koliko sam imao,
od usana koje sam ljubio,teske udarce primao.

i uvek me je nesto teralo,nisam znao zeleo stati,
prokleta nada.uvek isto”mozda ce jednom da se vrati”.
kada te iz dobre namere slazu,oni sto dao bi im sve,
boli,kad te usne kazu,tesko je da zaboravis,brzo govore te,

oci vise ne placu,istrosio sam suze,
otkucaji mi skacu,zasto mi snove uze.
nekad najblize s’ tobom,sad mi je tako daleko,
sedim na kaucu neznam sta cu sa sobom,a tvojim mislima sad hoda drugi neko.

ti volis njega a ja za tobom ludim,
dodje mi da pobegnem od svega.ne znam cemu se cudim.
ja nemam nista da bih mu protivnik bio,
ne ljutim se moja je savest cista,ti si devojka kakvu sam dugo snio.

sve mi je ovo zbog proslih poraza lako,
bar tako mislim,ne znam jel stvarno tako.
moje je srce,zarasli korov,a tvoje livada cvetna,
nije me briga za moje snove,samo da ti si sretna.

ne zelim da izgubim bar prijatelja u tebi,
bicu ti najbolji drug,a ljubav kriti u sebi,
nadam se samo da ces biti,iskreno sretna mila,
tad znacu da moja zrtva nije uzaludna bila.

Autor Vojislav sebez

Rodjen u Banja Luci 01.12.1994 u BiH.
pisem pesme od 7 godine.

Website: http://www.sebez.op.rs

Odgovori

Subscribe without commenting