[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

U prolazu slučajnosti ugledao sam tebe toga dana. Stajala si na kišnoj aveniji Champs-Élysées u haljini punoj vjetra. Osjetio sam i miris tvoje kose okupane kapima boje proljeća. Nježnost tvoje haljine i crvenog ruža bio je akvarel tog predivnog jutra u kojem si plovila u novim Louboutinkama. Tvoja mokra koža odavala je istovremeno i sramežljivost i tvoju slobodu života. Kako si prošla rukom kroz valovitu kosu mogao bih napisati pjesme poput Prévertovih. Hodala si, odlazeći od mene, prema Arc de Triomphe. Ironično, iz kavane je dopirala Brelova – ne me quitte pas (ne ostavljaj me). U svakom tvom koraku živio sam Pariz, draga Leticija. Volio bih te povesti sa sobom, čak sam ti dao i ime, ali ja sam tek putnik mašte, a ti moraš ostati na obalama Seine. Au revoir.

Autor Pippo1906

Ova objava ima 2 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting