[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Putniče vetre stani za tren
udahni poljem rascvetan dren,
on divlji crven kaldrmu šara,
što se u sumrak daleki spaja…
Putniče vetre, Jesenji kmete,
viteže neba, lagano hodi,
tvoje su perle jata što lete,
stope ti verne večnoj slobodi…
Putniče vetre ruke raširi,
pomiluj mlake uzdahe noći,
neka se nebo žareno smiri,
mesec nek mladi otvori oči…
Putniče vetre zasviraj sonet,
u mekoj kosi neka zablista,
duša dok spava zaneta njome,
s’ tobom će sniti, u tebi, čista…
Putniče vetre čergaru stari,
zavičaj beše nedogled goli,
nestaješ tiho, uzdah ti pari,
opet me tužnog istina boli.

Autor Simic_Petar

Ova objava ima 1 komentar

Odgovori

Subscribe without commenting