Put

[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Pod nedohvatnom vatrom života
u nemosti vlada tišina,
statira tužna čežnja za ljubavlju,
– krvno je platno.
S’ obrvama u hladnom vetru
koji nas trezni od budnosti vina,
– gde smo se to uputili
pitam, u času nepovratnom?

Ja mamim ledne daljine
– jer slično sličnom strepi,
a stvarnost mi nedovična
pred praznim očima gori….
Probudi se u budućoj zori
ogrni kaput od smisla,
i pronađi me, jedina, ponovo,
jer samo ti znaš kako;

Mi, deca, koju gaji
tišina u očima nemih ptica,
u maglama s’ železnim nepcima
razumemo vetar u dubi hladnoj;
Na kraju, svi umiremo,
a mnogo odgovora dogoreva
u vatri nedohvatnoj…..

Autor P.S

Ova objava ima 1 komentar

Odgovori

Subscribe without commenting