Prosjak

Prijatelju,sto na prljavoj ulici klecis,

drhtavu ruku pruzas,

tuznu muziku prolaznicima sviras

a sve samo za novcic,za sitnis..

ne za srecu,ni dostojanstvo…

Ti prosjace,ubogi jadnice,

a prosjaci smo mi svi

i niko to nijemo ne porice

dok mrsavi novcici zvece

u konzervi za glad navece,

ne za sutra,ali za prekjuce…

Svi smo mi prosjaci pokajanja,

lose savijesti od Boga odstojanja,

ne nisi jedini prijatelju slucajni

ima i drugih,tuznijih prosjacenja

za ljubav,mir i pravdu bez ratovanja,

oprost grijeha zbog pameti pomanjkanja

u mladosti nekih strasti ludovanja…

Prosjaci smo svi mi

kad dajemo ti novcic

u ocima tvojim mrvice

kruha i zahvalnosti primanja

mi svi prosjaci oci u oci se tako gledamo…