[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Pronađi me draga, na obali praznoj,
pre nego li zime očima se rode;
prati stope peskom što beženski sanja
te pečate moje čežnje i lutanja
u nedogled koje omamljivo vode.

Ovde je tišina, i ja tanko gledam
pučinom što pleše kao srce mlado,
mirišem detinjstvo u Levantu slanom
al’ srcu u grotlo valovito ne dam.

Požuri, odrasti,
čekaću te tih u mlačanskoj tami
što se iznad mora kao lađa kreće.
Požuri, odrasti,
već predugo mila uzdišemo sami
dođi dokle beskraj pali prve sveće.

Ja sam tu, i čekam, oko mene niče
oluje mlak šapat, mrveć’ srce plaže,
beli vetar suši pogled u kom mašeš,
i u kom se lako kao sumrak mičeš.

Pronađi me draga, u srcu je jagma
za mirisom tvojim sutonske lavande.
Prati stope peskom
što korak ti sanja,
i lišće što maše sa ugljenih granja,
pre nego li mlaka Junska kiša padne.

Ovde je samoća što sa neba vreba
i vodeno lice u oblaku krije.
Ovde srce snije i kad javu treba,
i sem tvoga glasa nidočeg mu nije.

Ovde mi je tuga saputnica verna
i ma kud da krenem čeka me kraj praga.
Duša mi je tvoga smeha još te žedna;
požuri, odrasti, pronađi me draga.

Autor Simic_Petar

Odgovori

Subscribe without commenting