[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Kreni lagano, od pete do glave,
promeni me celu, ostavi oziljke male.
Tek da me ponekad sete na prosli dom,
mesto gde sam volela snagom svom.
Promeni mi kozu, ova na ocaj mirise,
stavi mi neku tamniju, da me ka zlu inspirise.
Nabavi mi nove ruke, neke koje ne hrle njemu,
neka budu sposobne, istrajne u svemu.
Pokloni mi brze noge, da me na kraj sveta odnesu,
sto dalje od necujnih grehova koji me lako ponesu.
Neka mi kosa bude duza, da sakrije ako neka rana ostane,
oboji je u plavo, da ova crna dusa barbika postane.
Zelim oci bez tuge u njima, da na svet sa svetloscu gledaju,
neka se raduju novom danu i svoje treptaje pravom predaju.
Hocu usne koje vode poljupcima, da ne traze samo njega,
volela bih da strastveno budu zeljne svega.
Poruci mi usi koje taj glas nikada nisu cule,
da radosno osluskuju svet, da krenu od nule.
I nakon svega, kada promenis svaki moj deo,
izvadi srce, to bi on hteo.
Ali nemoj da mi donosis zamenu, potrebna mi nece biti,
naucila sam da zivim bez njega, ostale su samo pokidane niti.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting