[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

“(…) Es tan corto el amor, y es tan largo el olvido
Aunque éste sea el último dolor él me causa,
y éstos sean los últimos versos que yo le escribo.”

Ima noći
osamljenih – tad’
tjeram umor s očiju
i prizivam tvoju sliku.
Ali sve ju je teže dozvati
jer sve što vidim
tuđi je smijeh
tuđe ruke
tuđi glas.
Ne želim to priznati
ali srce govori bez moga pristanka –
nisam poznavala muškarca kojega sam voljela.
Tek onaj prvi trenutak kada sam te vidjela
prepoznala sam sebe u tebi –
čeznuli smo za ljubavlju.
Vrijeme je odmicalo
i ti si postajao Stranac.
Moj odraz se u tebi izgubio
a tvoj u meni nikada nije niti postojao.
Teško je priznati…
Ipak!
Ljubav je bila neizbježna
ta zar malo puta ljubimo ono što nam je daleko.
Puno sam te ljubila
stranče.
Prolazniče.
Rekla bih “suputniče”
ali znamo da to nisi bio.
Tek si netko tko mi je mahnuo u prolazu
a ja sam se zaljubila u privid tvoga ostanka.

(…)

Posted by Elfina

This article has 10 comments

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting