[Ukupno:1    Prosječno:5/5]

progovori da me ne voliš
kad podne poslednje mine
i ispije u našem gradu
korake u čast života,

mnogo je više u jednoj
ugasloj zvezdi istine
nego na čitavoj zemlji
reči u ime boga

poljubi me k’o svačije proleće
u trenu koji već nije
il ptice kad lenjo preleću
nad julom u neon plamenu

mnogo je više usana
u trešnji što dodire pije
mnogo je više usana
u morem ljubljenom kamenu

i nemoj me tada zavoleti,
kad noći ruže na obodu
oči mi mrtve sniju
s trnjem u mlakoj buri

to su moje slobode
samotne. pune su krvi
kad poslednji duše let
u sutonu tiho se mrvi.

Autor Simic_Petar

Odgovori

Subscribe without commenting