[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Kap po kap,
nabujat će rijeka mojih osjećanja
a ti ne vidiš…
Kao da si iznenada oslijepio od neke

svjetlosti,
koja mene nije ni dotakla..
Dan po dan,
stići će godine i
ne želim znati da su uzaludne..
Pogledaj oko sebe,
očima jedne sanjalice!
Obraduj se proljeću,
pomiriši ljubičicu…
Sjedi na zelenom tepihu od trave
i zamisli da ništa nisi
propustio..
Ni zraku sunca ni let ptica…
Potraži me u sebi,
ja sam uvijek tu
i želim da me vidš!
Probudi se,
da ne prespavaš život
što neprestano teče!!

Ova objava ima 12 komentara

  1. ne stignem danas ništa ni pročitati ni komentirati…eto tek u ovo noćno doba hvatam pokoji stih…a ovi tvoji su divni kao i svi koje napišeš!Neka dopru do njega..i neka te budan pronađe da možete zajedno sanjati…prelijepo napisano draga!!I drago mi je da si se vratila(naravno da si nedostajala!):)))
    Za divne stihove i za povratak šaljem ti pregršt osmjeha i toplih pozdrava:)))

    • slične smo,ja takođe u kasne sate stignem nešto pročitati i napisati:)eh sad si me obradovala kad sam nedostajala…shadeice nadam se da će tako biti,pa mora se sanjati ..i ja tebi uzvraćam osmijehe i pozdrave

Odgovori

Subscribe without commenting