[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Taj blagi spokoj,
u stomaku se radja,
pracen neznim izdahom,
endorfin oslobadja.
Mekani jastuk,
uzbudjeno glavu spustam,
ti pored mene,
to slucajnosti ne prepustam.
Namerno si moj,
tako sam htela,
odlucila sam da te volim,
da budes moja postelja.
Mogla bih da umrem,
bez tebe da zivim necu,
lakse mi je da nestanem,
tebe ne prodajem za laznu srecu.
Pozovi me da te cujem,
tvoj glas samocu tera,
oduvek si u srcu,
i pre nego sto sam te srela.
Spusti celo na moje,
neka se dotaknu, spoje,
primakni me sebi,
osecam otkucaje tvoje.
Darujem ti srce,
neka imas dva,
ako prvi odes,
idem za tobom i ja.
Cutis dok ja govorim,
upijas svaku rec,
citas ono sto pomislim,
zar smo toliko povezani vec.
Noc, osluskujem sta nam sapuce,
ti spavas dragi,
ja te ljubomorno cuvam,
krijem taj pogled blagi.
Pocinje tanana nervoza,
svrbi me celo telo,
zelim da se probudis,
grlim te jako, smelo.
Hocu jos jednom da te pogledam,
neka bude iskreni osmeh, hajde se potrudi,
samo to jos trazim od tebe,
a onda me Boze, slobodno probudi.
I sutra cu te sanjati,
napravicu novu romansu,
ti si svake noci sa mnom,
uvek nam dajem jos jednu sansu.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting