[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

imam nesanicu vec vise godina unazad,necu solju kaffe …ja hocu kazan,

i kad krevet mi je prazan ja se skupim u kutak,to je dokaz moje skromnosti dok vidis me da lutam,

ulicama sitnim sa laganim hodom,u hodu sa mesecom ne u hodu s’modom.

uz srke kaffe i kazaljke u padu,bacam pogled kroz prozor na sve svetiljke u gradu,

proucavam zore cini mi se da sam blizu,da to doktoriram …savijam rizlu,

osecam muziku i nigde ne zurim,ako ne stignem znaci mrzelo me je da jurim,

volim ono jutro kada sneg zaveseli,deca vriste od scene dete se toga uz

Ova objava ima 1 komentar

Odgovori

Subscribe without commenting