[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Ležimo na daskama davno obrađenim
vetrova ruža akvarel boji…
U mom krilu jug žmuri, to si Ti,
obilaze nas minuti, ćute brodovi…

Podseti me koliko te volim
osmehom musavog siročeta,
prstima u kosi;
prevedi mi lahor što šapuće o mladosti
dok ležimo bosi
na pristaništu bez imena.

U oblaku slutimo dečija lica,
gluvi od tišine
ne čujemo kazaljke, svet prolazi,
ja tonem u tvojoj haljini…
… u tvojoj bluzi, cvetnoj mimozi.

U osmehu digla si spomenik davnog leta,
mimo nas večnost stražari.
Ubedio sam nebo da nam proda bezdan
u kojem naše vreme ne prolazi..

Autor Simic_Petar

Odgovori

Subscribe without commenting