[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Sacekala te je pravda, nisam ja odgovorna za nju,
sada pocinjes da osecas onu tihu patnju, kada sve krene po zlu.
Besnis bez razloga, ljubomoran si na prosle dane,
mozak ti bez prestanka radi, i kada ti zelis on nece da stane.
Kako si se ponasao prema meni, ona tebi to sada vraca,
istina je bivsi voljeni da se sve jos na ovom svetu placa.
Mozda sam cak i mirna sto to vidim, nije mi sigurno zao,
zasluzio si sve sto te je snaslo, previse si srca proslosti dao.
Necu se smejati, ali mi osmeh smiruje telo,
zadesilo te je sve ono sto si radio, a nisi nikako smeo.
Ne volim sto te boli, a ipak me tvoja patnja umiruje,
gledam zadovoljno kako te sada samo bolest tuge dodiruje.
Ja se i dalje budim, ne znam tacno zbog cega,
mozda je ostala trauma da kao tebe ne izgubim i njega.
Kako si redom neveru sejao, ostala je i u mojoj krvi,
u venama je previse otrova, ti si ga ubrizgao prvi.
Nemam cime da tebe zalim, ne smatram da si zasluzio,
za sve greske si platio, zivot ti se agonijom oduzio.
Vezujes slike iz proslosti, sklapas ih uz postojeca dela,
srce ti je u komadima, tvoja crna dusa se raspala, tamom zarazila pola tela.
I dok se kao poslednjim dahom za malo vazduha boris,
srecna sam sto te je tako ubila ona koju volis.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting