[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Pričaj mi prolećna seto
s’ nebeske plave bine,
o tajnim poljima Juga,
o kapama bele zime,
o baštama sokove čije
pitka gorčina čuva —
dok vetar mlaki duva
sa bezimene planine.

Šapni, pre nego umrem,
jedne večeri proste, —
za kime noge joj bose
opijene ljubavlju hrle;
sa kime decu gaji,
i koga to čežljivo sanja
dok prve lati se grle
u moru tvojih granja.

Miris detinjstva u tebi
na nju me oduvek seća,
pričaj mi prolećna seto
dok prva pali se sveća,
s’ kime dočekuje jutra
i ko joj posteljom tepa,
i da li je kao i onda —
beksrajno, beksrajno lepa…

 

 

Autor Simic_Petar

Odgovori

Subscribe without commenting