[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

U saci me drzis saznanjima koje sam ti da mi ukrades dozvolila,
kada si mi prvi put zapretio kao da me je ledena kisa polila.
Plivala sam u mirnim vodama sa tobom,
sada svakoj lepoj uspomeni nervozno kazem zbogom.
Kako se toliko ljudi promene, prosto mi nije jasno,
prvi udarac te ne osvesti, modrice primetis tek kada je vec za sve kasno.
U ocima ti drag pogled dok u ruci noz koji razapinje drzis,
ponosno obleces oko mene, kao lisica oko plena kruzis.
Pohotno me posmatras, vise nisam stvorenje,
samo bledi duh koji jedva dise, nesto poput nevidljive sene.
Kao u filmovima cekam kraj, ne znam sta sledi,
kada zacujem vrata krv u zilama se sledi.
Osecam alkohol, ti na metar od mene,
zatvaram oci, cekam tortura da krene.
Neces se brzo zasititi, poznato mi je od ranije,
vise bol ne osecam, samo da nestanem da mi je.
Nemam kome da se pozalim, kazu sramota je biti maltretiran,
okrenuce ljude protiv mene, upirace prstom, ubedice ih da ja koketiram.
Kriva u tudjim ocima, osudjena na propast u mojim,
sudbini se boljoj ne nadam, jos uvek se i ove bojim.
Krivicu prihvatam jer od istine manje boli,
pitam se kako je ovo srce moglo takvog da voli.
Samo da ne cuju komsije ili da se rodjaci ne smeju,
neka misle da mi ruze cvetaju dok mene trnja greju.
I tako previse dana, cutim i nepravdu trpim,
ne dolazi mi do mozga odakle energiju crpim.
Uvek kazem jos veceras, a ti da je poslednji put,
pravdam te svojom gluposcu, izmislim razlog zasto si ljut.
Pa eto preziveli smo i to, promenices se, znam,
ja cu biti pored tebe, da sa osmehom to docekam.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting