[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Pre nego na sebe ja podignem ruku
napustiću sobe tamničarsku luku
i jedrima duše pučinom ću poći.
Iz železnog grada, pustinje betona,
uz valovit korak idem gde je Ona
s’ obale što maše u bronzanoj noći

Još jednom ću samo da te ljubim vrelo,
pre nego mi telo u dubine plave
iskopni ko srce iz snova u jave
i nestane zavek u tajnom i belom.

Pre uzdaha plačnih onih što me vole,
još jednom ću tvoje obraze od smole
ispit’ kao vodu sa planinske česme;
A potom ću tamo, gde se ići ne sme,
i gde rane srcem od tebe ne bole,
da ispišem zadnje slovo ove pesm…

Autor Simic_Petar

Ova objava ima 2 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting