[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

U onim požudnim sutonima
kada su pogledi ostali bez reči,
ja sam gledao na drugu stranu.

Pisma bila su retka i ubrzo prestala
a tvoji sutoni su postali ćutanja
svih dolazećih nada i odlazaka.

Prestala su pisma, prestala je Vesna,
a ti sa svojom ćutnjom i trpljenjem
i skrivanjem osećanja koja samo
tvoja prelepa duša ume i zna,
da dodirom pogleda sama otvori
one vidike snažne ljubavi,
samo si čekala, tajno, potajno, tajno…

I sada, kada sam sam, bez tvoje ruke,
sada čekam one požudne sutone,
one tvoje nežne poglede bez reči
preostale iz naših snivanih dana,
onda, kada sam gledao na drugu stranu.

U čudnosti života, zapravo,
samo si ti meni bila tako dugo iskrena,
samo si ti na svoj način čekala
i volela najćutljivije, a najviše
mene sa mojim drugostranim pogledom
do danas, do ovih dana, do nas samih,
i najzad, mi, najludji od svih ludih
i najdraži od svih dragih
i mi, najjedini u ovom ludom svetu,
samo mi smo stvarni i naši,
više od nas samih…

Sada smo mi, da, mi sami smo najzad,
ljubav…
(Bgd, 10.Apr.2017)

Posted by Darko 47

♫ Poezija, proza, veliki fan Roya Orbisona, kolektor svih audio verzija pesme "La Golondrina", voli muziku, film, književnost, video pripremu... kažu, dobar čovek... Iz BGD ♫

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting