Pozovi

Позови ме, јер понекад,
Бојим се, да ћу на путевима,
Којима иде живот,
Заборавити твој глас,
Да ћу заборавити радост, без тебе,
У некој ноћи,
Бесаној, безименој,
Оној без месеца и мира,
Дугој, без киша и шапата ветрова,
Када светлост не пада на моје руке,
У којима лежи, стегнут,
Тако жив, прстен успомене.