[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Podigni me od zemlje

povlači i popuštaj

kao dete zmaja.

 

Postavi me pored sebe

kao lampu

komad nameštaja.

 

Izvedi me u šetnju

među ljude

da me ismeva puk.

 

Radosno cvilim

rep da imam

sreću pokazao bih.

 

Ruka iz koje jedem

ravnodušno me mazi

još hladnije bije.

 

Iako sam poslušan

veliko sam grešan

tvoja greška nije.

 

Znam gde mi je mesto

pored tvojih nogu, člankova

predmete mog obožavanja.

Posted by Ivica T

Ako Niče, Prust, Bodler ili Rembo nadživljavaju varljivost mode, oni to duguju bezinteresnosti svoje surovosti, svojoj demonskoj hirurgiji, izdašnosti svoje gorčine. Njihovo delo traje, opire se kalendaru, zahvaljujući njegovoj svireposti. Proizvoljna tvrdnja? Razmotrite ugled Jevanđelja, agresivne knjige, knjige opake kakve nema. Emil Sioran - Silogizmi gorčine

Odgovori

Subscribe without commenting